Program kao proizvod

  • vlasništvo proizvođača (proprietary) npr. velike kompanije Microsoft ili Apple. Proizvođači vlasničkog softvera obično većinu prava zadržavaju za sebe (copyright).
  • slobodni (free) najčešće se razvija na univerzitetima i među softverskim entuzijastima koji ne daju primat materijalnim vrednostima. Slobodan softver je često otvorenog koda (open source), što znači da je korisnicima dostupno i modifikovanje softvera.
  • probne (trial) ili nekompletne verzije (sharewere) – može besplatno da se preuze, ali može da se koristi samo određeni period.
  • javni (public domain) – nije regulisan licencama i korisnici mogu da rade sa njim šta god žele.

Intelektualna svojina je pojam koji se odnosi na pravnu zaštitu autora dela.

Licence su pravna dokumenta kojim se regulišu uslovi korišćenja softvera.

Komercijalni softver (commercial) znači da korisnici moraju da plate da bi ga koristili, a kod besplatnog (freeware) ne plaćaju korišćenje.

Zadatak: dalje istraživanje i analiza preko sadržaja na internetu (grupni rad).

Knjiga 119-123

I Internet mape

Zadatak 1. Nа nekoj internet mаpi pronаđi svoj grаd i svoju kuću, a zatim od svoje kuće pronađi nаjkrаći put do škole ili do biblioteke.

Zadatak 2. Interesantna geografska igra – ponuđeno vam je mesto na Google Maps, a vi treba da pogodite gde se nalazite.

https://geoguessr.com/

I Programska podrška računara

Softver se deli na:

  1. sistemski (najznačajniji sistemski softver je operativni sistem) i
  2. aplikativni.

Sistemski softver osim operativnog sistema obuhvata i mnoge uslužne programe (za pisanje programa, za održavanje računara, antiviruse itd.).

Operativni sistem (OS) je sloj softvera koji posreduje između hardvera i aplikativnog softvera. On upravlja svim resursima računara (procesorom, memorijom, periferijskim uređajima) i stavlja ih na raspolaganje aplikativnim programima. Korisnici obično OS identifikuju sa izgledom ekrana, ali ovaj deo je samo tanak sloj OS i naziva se Korisnički interfejs (user interface UI) ili školjka (shell). Najznačajniji i najveći deo OS naziva se jezgro (kernel).

Danas su skoro svi operativni sistemi višeprogramski (multitasking).

Virtuelna memorija je tehnika koja se koristi za upravaljanje memorijom  u okviru OS i koristi disk kao proširenje glavne memorije.

Programi koji omogućavaju da se konkretni hardverski uređaji koriste uz neki OS nazivaju se drajveri (device driver).

Najznačajniji operativni sistemi danas:

  • Windows (Microsoft) – komercijalni
  • Linux (Ubuntu, Linux Mint…) – slobodan operativni sistem.
  • Mac OS (Apple) – komercijalni, namenjen Apple Mac računarima.

Aplikativni softver se može podeliti na softver za pristup internetu, za kancelarijsko poslovanje, za rad sa slikama, crtežima, video zapisima, zvukom, obrazovni softver…

Knjiga: str. 99-124

Zadatak:

Možemo iskoristiti i različite izvore informacija na internetu da bi malo istraživali i napravili poređenje između različitih verzija operativnih sistema.

Razvoj i karakteristike prethodnih verzija OS možete pogledati na OVOM LINKU.

Pronađite informacije o OS za mobilne telefone: iOS, Android i Windows Phone (grupni rad).

.

I_Maliciozni programi

Maliciozni – štetni programi (eng. malware)

Područje koje opisuje ove programe vrlo je široko i njegovo poznavanje dobar je temelj usvajanju dobrih načela računarske sigurnosti.

  • virusi (eng. virus)
  • crvi (eng. worm)
  • trojanci (eng. trojan horse)
  • špijunski programi (eng. spyware)
  • reklamni programi (eng. adware)…

Zlonamerni programi često se nalaze u nekom dokumentu, koji nazivamo nosilac (eng. host) i zato je treba izbegavati otvaranje dokumenata za čije poreklo niste sigurni.

Za zaštitu od virusa često se koriste antivirus programi.

Takođe, tokom rada u mreži potrebno je koristiti zaštitni zid (eng. firewall) koji štiti našu mrežu od spoljnjih napada.

  • Koji su najpoznatiji antivirus programi u 2018. godini?
  • Da li Windows 10 u svom sastavu ima neki antivirus program?
  • Koje mere je potrebno preduzeti da bi se zaštitili?

Za detaljnije proučavanje ove oblasti koristite sledeće materijale:

Maliciozni i stetni programi

Krađa i zloupotreba identiteta

Pojedinačne radove na Google disku dopuniti sadržajima sa interneta (tekst, slike, video…) i podeliti sa nastavnikom preko mejla prof.sladja@gmail.com

II Računarska grafika

Računarska grafika je oblast računarstva koja se bavi kreiranjem, obradom i prilagođavanjem slika i animacija na računaru – kako dvodimenzionalnih, tako i trodimenzionalnih.

Grafički programi se koriste u dizajnu i pripremi knjiga, novina i drugih publikacija za štampu.

Predstavljanje boja

  • aditivni model RGB
  • suptraktivni model CMYK

Digitalno predstavljanje slika

Slike se u računaru zapisuju digitalno, putem brojeva. Postoje dva osnovna načina za predstavljanje slikaČ

  • rasterski
  • vektorski.

Rasterski ili bitmapiran opis slike podrazumeva da je slika opisana u vidu matrice piksela – površina slike je podeljena mrežom horizontalnih i vertikalnih linija u pravilan mozaik jednobojnih elemenata (kvadrata) koji se nazivaju pikseli. Za predstavljanje fotografija uvek se koristi rasterski zapis.

Najpoznatiji programi za obradu rasterskih slika su Adobe Photoshop, Corel Photo-Paint, Windows Paint, a najpoznatiji slobodno dostupan program  je Gimp.

Kada se oblici ili crteži koji se nalaze na slici opišu u vidu matematičkih formula ili koordinata onda govorimo o vektorskoj grafici. Obično se koristi za izradu logotipa, brošura, plakata, prelom novina ili časopisa. Programi koji rade sa vektorskom grafikom su Adobe Illustrator, Corel Draw, AutoCAD a od slobodno dostupnog softvera npr. Inkscape.

Formati zapisa rasterskih slika: 

  • JPEG
  • GIF
  • PNG
  • TIFF – pogodan je za čuvanje slika pripremljenih za štampu

Grafički programi imaju svoje specifične formate u kojima se rasterske slike čuvaju u kombinaciji sa nekim vektorski opisanim elementima (podaci o slojevima, selektovanim delovima, dopisanom tekstu…). Takvi formati su:

  • PSD (Photoshop Document)
  • CPT (Corel Photo-Paint)
  • XCF (GIMP)

PDF predstavlja kombinaciju vektorskog i rasterskog zapisa.

Formati vektorskog zapisa slika:

  • SVG – koristi se na vebu
  • PS (PostScript) i PDF(Portable Document Format) – formati koji se koriste za zapis dokumenata koji su namenjeni čitanju na ekranu ili štampanju, po prirodi su vektorski, ali se u njih mogu umetati i rasterski elementi;
  • AI – format koji koristi program Adobe Illustrator;
  • CDR – format koji koristi program CorelDraw;
  • DWG ili DXF – program za tehničko crtanje AutoCAD

Koje su prednosti i nedostaci rasterske i vektorske grafike?

Istražujemo na internetu:

Razlika između vektorske i rasterske grafike

Panorama Tokija visoke rezolucije: 

http://360gigapixels.com/tokyo-tower-panorama-photo/

Pronađite još neki primer.