I Računari i zdravlje

Veoma važna tema kojoj ćemo na časovima posvetiti posebnu pažnju je fizička neaktivnost i uticaj savremenih računarskih tehnologija na zdravlje. Grupa učenika je počela sa prikupljanjem i analizom informacija na ovu temu, a mi ćemo se priključiti. 🙂

PRVO je potrebno pročitati članak i shvatiti ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠIM TELOM USLED FIZIČKE NEAKTIVNOSTI (kliknite na link)

Zatim ćemo se podeliti u grupe i istražiti različite oblasti, a paralelno naučiti statičke i dinamičke vežbe koje smo dobili od profesionalnih radnih terapeuta 🙂

Pravilno pozicioniranje ispred kompjutera

Utiče li računar na zdravlje očiju?

Faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara

Problem koji se takođe javlja u vezi sa nekontrolisanom upotrebom računara i mobilnih telefona je i zavisnost od interneta, ali i PROKRASTINACIJA – oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije (kratak video i savete za otklanjanje pročitajte klikom na link Šta je prokrastinacija i saveti za otklanjanje

Obratite pažnju na važne činjenice, ali pazite da na kraju ne bude kao na slici 🙂

Школска 2020/2021

Сви наставни садржаји се објављују у оквиру онлајн платформе Google Classroom.

Такође, за онлајн консултације и часове користи се видео конференцијски алат Google Meet (или Zoom).

I Programski dodatak za preslovljavanje – Converts Latin to Cyrillic

Odaberete verziju koja vam je potrebna za instalaciju.

Linkovi:

https://appsource.microsoft.com/en-us/product/office/WA104379177?tab=Overview

TranslitGT Add-In

II_Multimedija – video

Program koji možemo koristiti za obradu video snimaka je Open Shoot – https://www.openshot.org/

Jednostavan je i Windows Movie Maker https://www.winmoviemaker.com/

Postoji i Online Movie and Video Makerhttps://www.kizoa.com/

Možete pogledati i How To Create Slow Motion Video In Windows Movie Maker 2012

Zadatak – Film predaja radova 20.1.2020.

1. Napravi video – trajanje do 3 minuta (može i duže ako je potrebo, maksimum 5 min).
2. Obavezno je da se autor filma pojavi na video snimku u nekoj sceni.
3. Lepo bi bilo da film bude i poučan.
4. Voditi računa o autorskim pravima
5. Naziv foldera Film_Ime_Prezime
6. U folderu treba da se nalazi kompletan projekat sa svi korišćenim materijalima i konačna verzija.

II Predstavljanje zvuka u računaru

Zvuk je fizičkа pojаvа promene pritiskа u mediju, koji nаš centаr zа sluh, preko čulа zа sluh, tumаči kаo zvuk.

Zvuk se prostire u vidu tаlаsа (vibrаcijа).

Da bi se zvuk registrovao mora postojati signal koji ga prenosi. Signal koji putuje do našeg uha je mehanička promena pritiska vazduha i naziva se analogni signal. Da bio računar mogao da registruje analogni signal, potrebno je analogni signal pretvoriti u digitalni postupkom digitalizacije koji se odvija u tri koraka:

1. ​zvuk se mikrofonom pretvara u analogni električni signal
2. analogni električni signal se uz pomoć zvučne kartice i njenog analogno-digitalnog AD konvertera pretvara u digitalni signal
3. digitalni podaci se kodiraju, po potrebi sažimaju i čuvaju na disku računara​

AD konverter analogni električni zvuk pretvara u niz brojeva i on se postupkom kodiranja (encoding) oblikuje u poseban format i zapisuje u zvučnu datoteku. Obrnut postupak (pretvaranje kodiranog zapisa u niz brojeva) se naziva dekodiranje (decoding). Program kojim se kodira i dekodira naziva se kodek (codec).

Reprodukcija zvuka je obrnuti proces od digitalizacije zvuka, u kome se pomoću DA konvertera digitalni zapus pretvara u analogni električni signal.

Mera kvaliteta zvučnog zapisa naziva se Bit rate, koji predstavlja broj bitova kojim je opisan zvučni zapis za vreme od jedne sekunde. jedinica za merenje Bit rate je KBit/s. 

Jаčinа zvukа izrаžаvа se decibelimа (dB).
Frekvencijа zvukа meri učestаlost zvučnih vibrаcijа i izrаžаvа se u hercimа (Hz).

Diskretizаcijа zvukа:
Semplovаnjem (uzorkovаnjem) – uzimаnje uzorаkа zvukа određeni broj putа u sekundi
Kvаntizаcijom (odmerаvаnjem uzorаkа, tj. određivаnjem jаčine)

Formаti digitаlnog zаpisа zvukа

Striming

Razumevanje digitalnog audia – vodič od A do Ž https://www.sony.rs/electronics/support/understanding-digital-audio

Progrаmi zа snimаnje i reprodukciju zvukа

· Progrаmi zа reprodukciju zvukа:
o Windows Media Player,
o Winamp,
o VLC,
o iTunes,
o Rhythmbox
· Progrаmi zа snimаnje i reprodukciju zvukа:
o Progrаmi zа jednokаnаlno snimаnje zvukа:
Sound Recorder,
Sound Forge,
o Progrаmi zа višekаnаlno snimаnje zvukа
Avid Pro Tools,
Audacity – http://www.audacityteam.org/

Zаdаtаk 1

Konvertuj i preuzmi jedаn zvučni zаpis sа internetа u mp3 formаtu.

Zаdаtаk 2
U progrаmu Audacity iz izаbrаne pesme iseći duže instrumentаlne delove. Jednom delu pesme dodeliti efekаt (npr. eho i lаgаno pojаčаvаnje zvukа nа odаbrаnom delu).

Takmičenje Dabar

Školski nivo takmičenja Dabar

Dabar – prva i druga godina srednje škole

Stariji dabar – treća i četvrta godina srednje škole

Takmičenje se pokreće biranjem opcije START na sajtu www.dabar.edu.rs

Srećno. 🙂

Program kao proizvod

• vlasništvo proizvođača (proprietary) npr. velike kompanije Microsoft ili Apple. Proizvođači vlasničkog softvera obično većinu prava zadržavaju za sebe (copyright).
• slobodni (free) najčešće se razvija na univerzitetima i među softverskim entuzijastima koji ne daju primat materijalnim vrednostima. Slobodan softver je često otvorenog koda (open source), što znači da je korisnicima dostupno i modifikovanje softvera.
• probne (trial) ili nekompletne verzije (sharewere) – može besplatno da se preuze, ali može da se koristi samo određeni period.
• javni (public domain) – nije regulisan licencama i korisnici mogu da rade sa njim šta god žele.

Intelektualna svojina je pojam koji se odnosi na pravnu zaštitu autora dela.

Licence su pravna dokumenta kojim se regulišu uslovi korišćenja softvera.

Komercijalni softver (commercial) znači da korisnici moraju da plate da bi ga koristili, a kod besplatnog (freeware) ne plaćaju korišćenje.

Zadatak: dalje istraživanje i analiza preko sadržaja na internetu (grupni rad).

Knjiga 119-123

I Internet mape

Zadatak 1. Nа nekoj internet mаpi pronаđi svoj grаd i svoju kuću, a zatim od svoje kuće pronađi nаjkrаći put do škole ili do biblioteke.

• Google Maps (http://maps.google.com)
• Google Earth
• Bing Maps (http://www.Bing.com/maps/)
• Plan Plus (http://www.planplus.rs)
• Mape B92 (http://mapе.b92.net)

Zadatak 2. Interesantna geografska igra – ponuđeno vam je mesto na Google Maps, a vi treba da pogodite gde se nalazite.

https://geoguessr.com/

I Podešavanja operativnog sistema

Podešavanja OS vršimo u kontrolnoj tabli (Control Panel)

• System and Security
• Network and Internet
• Hardware and Sound
• Programs
• User Accounts and Family Safety
• Appearance and Personalizations
• Clock, Language and Region
• Ease of Access

I Programska podrška računara

Softver se deli na:

1. sistemski (najznačajniji sistemski softver je operativni sistem) i
2. aplikativni.

Sistemski softver osim operativnog sistema obuhvata i mnoge uslužne programe (za pisanje programa, za održavanje računara, antiviruse itd.).

Operativni sistem (OS) je sloj softvera koji posreduje između hardvera i aplikativnog softvera. On upravlja svim resursima računara (procesorom, memorijom, periferijskim uređajima) i stavlja ih na raspolaganje aplikativnim programima. Korisnici obično OS identifikuju sa izgledom ekrana, ali ovaj deo je samo tanak sloj OS i naziva se Korisnički interfejs (user interface UI) ili školjka (shell). Najznačajniji i najveći deo OS naziva se jezgro (kernel).

Danas su skoro svi operativni sistemi višeprogramski (multitasking).

Virtuelna memorija je tehnika koja se koristi za upravaljanje memorijom  u okviru OS i koristi disk kao proširenje glavne memorije.

Programi koji omogućavaju da se konkretni hardverski uređaji koriste uz neki OS nazivaju se drajveri (device driver).

Najznačajniji operativni sistemi danas:

• Windows (Microsoft) – komercijalni
• Linux (Ubuntu, Linux Mint…) – slobodan operativni sistem.
• Mac OS (Apple) – komercijalni, namenjen Apple Mac računarima.

Aplikativni softver se može podeliti na softver za pristup internetu, za kancelarijsko poslovanje, za rad sa slikama, crtežima, video zapisima, zvukom, obrazovni softver…

Knjiga: str. 99-124

Zadatak:

Možemo iskoristiti i različite izvore informacija na internetu da bi malo istraživali i napravili poređenje između različitih verzija operativnih sistema.

Razvoj i karakteristike prethodnih verzija OS možete pogledati na OVOM LINKU.

Pronađite informacije o OS za mobilne telefone: iOS, Android i Windows Phone (grupni rad).

.