Arhive kategorija: I RAZRED

I Računari i zdravlje

Objavljeno od strane
Odgovor

Veoma važna tema kojoj ćemo na časovima posvetiti posebnu pažnju je fizička neaktivnost i uticaj savremenih računarskih tehnologija na zdravlje. Grupa učenika je počela sa prikupljanjem i analizom informacija na ovu temu, a mi ćemo se priključiti. 🙂

PRVO je potrebno pročitati članak i shvatiti ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠIM TELOM USLED FIZIČKE NEAKTIVNOSTI (kliknite na link)

Zatim ćemo se podeliti u grupe i istražiti različite oblasti, a paralelno naučiti statičke i dinamičke vežbe koje smo dobili od profesionalnih radnih terapeuta 🙂

Pravilno pozicioniranje ispred kompjutera

Utiče li računar na zdravlje očiju?

Faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara

Problem koji se takođe javlja u vezi sa nekontrolisanom upotrebom računara i mobilnih telefona je i zavisnost od interneta, ali i PROKRASTINACIJA – oblik ponašanja za koji je karakteristično odlaganje akcija i zadataka za kasnije (kratak video i savete za otklanjanje pročitajte klikom na link Šta je prokrastinacija i saveti za otklanjanje

Obratite pažnju na važne činjenice, ali pazite da na kraju ne bude kao na slici 🙂

Program kao proizvod

Objavljeno od strane
Odgovor
  • vlasništvo proizvođača (proprietary) npr. velike kompanije Microsoft ili Apple. Proizvođači vlasničkog softvera obično većinu prava zadržavaju za sebe (copyright).
  • slobodni (free) najčešće se razvija na univerzitetima i među softverskim entuzijastima koji ne daju primat materijalnim vrednostima. Slobodan softver je često otvorenog koda (open source), što znači da je korisnicima dostupno i modifikovanje softvera.
  • probne (trial) ili nekompletne verzije (sharewere) – može besplatno da se preuze, ali može da se koristi samo određeni period.
  • javni (public domain) – nije regulisan licencama i korisnici mogu da rade sa njim šta god žele.

Intelektualna svojina je pojam koji se odnosi na pravnu zaštitu autora dela.

Licence su pravna dokumenta kojim se regulišu uslovi korišćenja softvera.

Komercijalni softver (commercial) znači da korisnici moraju da plate da bi ga koristili, a kod besplatnog (freeware) ne plaćaju korišćenje.

Zadatak: dalje istraživanje i analiza preko sadržaja na internetu (grupni rad).

Knjiga 119-123

I Internet mape

Objavljeno od strane
Odgovor

Zadatak 1. Nа nekoj internet mаpi pronаđi svoj grаd i svoju kuću, a zatim od svoje kuće pronađi nаjkrаći put do škole ili do biblioteke.

Zadatak 2. Interesantna geografska igra – ponuđeno vam je mesto na Google Maps, a vi treba da pogodite gde se nalazite.

https://geoguessr.com/

I Programska podrška računara

Objavljeno od strane
Odgovor

Softver se deli na:

  1. sistemski (najznačajniji sistemski softver je operativni sistem) i
  2. aplikativni.

Sistemski softver osim operativnog sistema obuhvata i mnoge uslužne programe (za pisanje programa, za održavanje računara, antiviruse itd.).

Operativni sistem (OS) je sloj softvera koji posreduje između hardvera i aplikativnog softvera. On upravlja svim resursima računara (procesorom, memorijom, periferijskim uređajima) i stavlja ih na raspolaganje aplikativnim programima. Korisnici obično OS identifikuju sa izgledom ekrana, ali ovaj deo je samo tanak sloj OS i naziva se Korisnički interfejs (user interface UI) ili školjka (shell). Najznačajniji i najveći deo OS naziva se jezgro (kernel).

Danas su skoro svi operativni sistemi višeprogramski (multitasking).

Virtuelna memorija je tehnika koja se koristi za upravaljanje memorijom  u okviru OS i koristi disk kao proširenje glavne memorije.

Programi koji omogućavaju da se konkretni hardverski uređaji koriste uz neki OS nazivaju se drajveri (device driver).

Najznačajniji operativni sistemi danas:

  • Windows (Microsoft) – komercijalni
  • Linux (Ubuntu, Linux Mint…) – slobodan operativni sistem.
  • Mac OS (Apple) – komercijalni, namenjen Apple Mac računarima.

Aplikativni softver se može podeliti na softver za pristup internetu, za kancelarijsko poslovanje, za rad sa slikama, crtežima, video zapisima, zvukom, obrazovni softver…

Knjiga: str. 99-124

Zadatak:

Možemo iskoristiti i različite izvore informacija na internetu da bi malo istraživali i napravili poređenje između različitih verzija operativnih sistema.

Razvoj i karakteristike prethodnih verzija OS možete pogledati na OVOM LINKU.

Pronađite informacije o OS za mobilne telefone: iOS, Android i Windows Phone (grupni rad).

.

I_Maliciozni programi

Objavljeno od strane
Odgovor

Maliciozni – štetni programi (eng. malware)

Područje koje opisuje ove programe vrlo je široko i njegovo poznavanje dobar je temelj usvajanju dobrih načela računarske sigurnosti.

  • virusi (eng. virus)
  • crvi (eng. worm)
  • trojanci (eng. trojan horse)
  • špijunski programi (eng. spyware)
  • reklamni programi (eng. adware)…

Zlonamerni programi često se nalaze u nekom dokumentu, koji nazivamo nosilac (eng. host) i zato je treba izbegavati otvaranje dokumenata za čije poreklo niste sigurni.

Za zaštitu od virusa često se koriste antivirus programi.

Takođe, tokom rada u mreži potrebno je koristiti zaštitni zid (eng. firewall) koji štiti našu mrežu od spoljnjih napada.

  • Koji su najpoznatiji antivirus programi u 2018. godini?
  • Da li Windows 10 u svom sastavu ima neki antivirus program?
  • Koje mere je potrebno preduzeti da bi se zaštitili?

Za detaljnije proučavanje ove oblasti koristite sledeće materijale:

Maliciozni i stetni programi

Krađa i zloupotreba identiteta

Pojedinačne radove na Google disku dopuniti sadržajima sa interneta (tekst, slike, video…) i podeliti sa nastavnikom preko mejla prof.sladja@gmail.com

I Istorijat razvoja računara

Objavljeno od strane
1

Od kada potiču računari? Šta je sve uticalo na razvoj računara? Da li je matematika podstakla razvoj računara?

Prvi digitalni računar u Srbiji – CER 10 (Cifarski Elektronski Računar) (1960. u Vinči).

  1. Štа znаči dа je neki rаčunаr Fon Nojmаnove аrhitekture?
  2. Kada su nastale kompanije IBM, Microsoft, Apple i Google?
  3. Kаdа je internet počeo mаsovno dа se koristi i kаdа se pojаvio veb?
  4. Kаdа su se pojаvile prve rаčunаrske igre?
  5. Kаdа su se pojаvile prve društvene mreže?