I Programska podrška računara

Softver se deli na:

  1. sistemski (najznačajniji sistemski softver je operativni sistem) i
  2. aplikativni.

Sistemski softver osim operativnog sistema obuhvata i mnoge uslužne programe (za pisanje programa, za održavanje računara, antiviruse itd.).

Operativni sistem (OS) je sloj softvera koji posreduje između hardvera i aplikativnog softvera. On upravlja svim resursima računara (procesorom, memorijom, periferijskim uređajima) i stavlja ih na raspolaganje aplikativnim programima. Korisnici obično OS identifikuju sa izgledom ekrana, ali ovaj deo je samo tanak sloj OS i naziva se Korisnički interfejs (user interface UI) ili školjka (shell). Najznačajniji i najveći deo OS naziva se jezgro (kernel).

Danas su skoro svi operativni sistemi višeprogramski (multitasking).

Virtuelna memorija je tehnika koja se koristi za upravaljanje memorijom  u okviru OS i koristi disk kao proširenje glavne memorije.

Programi koji omogućavaju da se konkretni hardverski uređaji koriste uz neki OS nazivaju se drajveri (device driver).

Najznačajniji operativni sistemi danas:

  • Windows (Microsoft) – komercijalni
  • Linux (Ubuntu, Linux Mint…) – slobodan operativni sistem.
  • Mac OS (Apple) – komercijalni, namenjen Apple Mac računarima.

Aplikativni softver se može podeliti na softver za pristup internetu, za kancelarijsko poslovanje, za rad sa slikama, crtežima, video zapisima, zvukom, obrazovni softver…

Knjiga: str. 99-124

Zadatak:

Možemo iskoristiti i različite izvore informacija na internetu da bi malo istraživali i napravili poređenje između različitih verzija operativnih sistema.

Razvoj i karakteristike prethodnih verzija OS možete pogledati na OVOM LINKU.

Pronađite informacije o OS za mobilne telefone: iOS, Android i Windows Phone (grupni rad).

.

I_Maliciozni programi

Maliciozni – štetni programi (eng. malware)

Područje koje opisuje ove programe vrlo je široko i njegovo poznavanje dobar je temelj usvajanju dobrih načela računarske sigurnosti.

  • virusi (eng. virus)
  • crvi (eng. worm)
  • trojanci (eng. trojan horse)
  • špijunski programi (eng. spyware)
  • reklamni programi (eng. adware)…

Zlonamerni programi često se nalaze u nekom dokumentu, koji nazivamo nosilac (eng. host) i zato je treba izbegavati otvaranje dokumenata za čije poreklo niste sigurni.

Za zaštitu od virusa često se koriste antivirus programi.

Takođe, tokom rada u mreži potrebno je koristiti zaštitni zid (eng. firewall) koji štiti našu mrežu od spoljnjih napada.

  • Koji su najpoznatiji antivirus programi u 2018. godini?
  • Da li Windows 10 u svom sastavu ima neki antivirus program?
  • Koje mere je potrebno preduzeti da bi se zaštitili?

Za detaljnije proučavanje ove oblasti koristite sledeće materijale:

Maliciozni i stetni programi

Krađa i zloupotreba identiteta

Pojedinačne radove na Google disku dopuniti sadržajima sa interneta (tekst, slike, video…) i podeliti sa nastavnikom preko mejla prof.sladja@gmail.com

II Računarska grafika

Računarska grafika je oblast računarstva koja se bavi kreiranjem, obradom i prilagođavanjem slika i animacija na računaru – kako dvodimenzionalnih, tako i trodimenzionalnih.

Grafički programi se koriste u dizajnu i pripremi knjiga, novina i drugih publikacija za štampu.

Predstavljanje boja

  • aditivni model RGB
  • suptraktivni model CMYK

Digitalno predstavljanje slika

Slike se u računaru zapisuju digitalno, putem brojeva. Postoje dva osnovna načina za predstavljanje slikaČ

  • rasterski
  • vektorski.

Rasterski ili bitmapiran opis slike podrazumeva da je slika opisana u vidu matrice piksela – površina slike je podeljena mrežom horizontalnih i vertikalnih linija u pravilan mozaik jednobojnih elemenata (kvadrata) koji se nazivaju pikseli. Za predstavljanje fotografija uvek se koristi rasterski zapis.

Najpoznatiji programi za obradu rasterskih slika su Adobe Photoshop, Corel Photo-Paint, Windows Paint, a najpoznatiji slobodno dostupan program  je Gimp.

Kada se oblici ili crteži koji se nalaze na slici opišu u vidu matematičkih formula ili koordinata onda govorimo o vektorskoj grafici. Obično se koristi za izradu logotipa, brošura, plakata, prelom novina ili časopisa. Programi koji rade sa vektorskom grafikom su Adobe Illustrator, Corel Draw, AutoCAD a od slobodno dostupnog softvera npr. Inkscape.

Formati zapisa rasterskih slika: 

  • JPEG
  • GIF
  • PNG
  • TIFF – pogodan je za čuvanje slika pripremljenih za štampu

Grafički programi imaju svoje specifične formate u kojima se rasterske slike čuvaju u kombinaciji sa nekim vektorski opisanim elementima (podaci o slojevima, selektovanim delovima, dopisanom tekstu…). Takvi formati su:

  • PSD (Photoshop Document)
  • CPT (Corel Photo-Paint)
  • XCF (GIMP)

PDF predstavlja kombinaciju vektorskog i rasterskog zapisa.

Formati vektorskog zapisa slika:

  • SVG – koristi se na vebu
  • PS (PostScript) i PDF(Portable Document Format) – formati koji se koriste za zapis dokumenata koji su namenjeni čitanju na ekranu ili štampanju, po prirodi su vektorski, ali se u njih mogu umetati i rasterski elementi;
  • AI – format koji koristi program Adobe Illustrator;
  • CDR – format koji koristi program CorelDraw;
  • DWG ili DXF – program za tehničko crtanje AutoCAD

Koje su prednosti i nedostaci rasterske i vektorske grafike?

Istražujemo na internetu:

Razlika između vektorske i rasterske grafike

Panorama Tokija visoke rezolucije: 

http://360gigapixels.com/tokyo-tower-panorama-photo/

Pronađite još neki primer.

I Istorijat razvoja računara

Od kada potiču računari? Šta je sve uticalo na razvoj računara? Da li je matematika podstakla razvoj računara?

Prvi digitalni računar u Srbiji – CER 10 (Cifarski Elektronski Računar) (1960. u Vinči).

  1. Štа znаči dа je neki rаčunаr Fon Nojmаnove аrhitekture?
  2. Kada su nastale kompanije IBM, Microsoft, Apple i Google?
  3. Kаdа je internet počeo mаsovno dа se koristi i kаdа se pojаvio veb?
  4. Kаdа su se pojаvile prve rаčunаrske igre?
  5. Kаdа su se pojаvile prve društvene mreže?