Program kao proizvod

  • vlasništvo proizvođača (proprietary) npr. velike kompanije Microsoft ili Apple. Proizvođači vlasničkog softvera obično većinu prava zadržavaju za sebe (copyright).
  • slobodni (free) najčešće se razvija na univerzitetima i među softverskim entuzijastima koji ne daju primat materijalnim vrednostima. Slobodan softver je često otvorenog koda (open source), što znači da je korisnicima dostupno i modifikovanje softvera.
  • probne (trial) ili nekompletne verzije (sharewere) – može besplatno da se preuze, ali može da se koristi samo određeni period.
  • javni (public domain) – nije regulisan licencama i korisnici mogu da rade sa njim šta god žele.

Intelektualna svojina je pojam koji se odnosi na pravnu zaštitu autora dela.

Licence su pravna dokumenta kojim se regulišu uslovi korišćenja softvera.

Komercijalni softver (commercial) znači da korisnici moraju da plate da bi ga koristili, a kod besplatnog (freeware) ne plaćaju korišćenje.

Zadatak: dalje istraživanje i analiza preko sadržaja na internetu (grupni rad).

Knjiga 119-123

I Internet mape

Zadatak 1. Nа nekoj internet mаpi pronаđi svoj grаd i svoju kuću, a zatim od svoje kuće pronađi nаjkrаći put do škole ili do biblioteke.

Zadatak 2. Interesantna geografska igra – ponuđeno vam je mesto na Google Maps, a vi treba da pogodite gde se nalazite.

https://geoguessr.com/