I Zaštita računara i softvera

Zlonamerni programi (maliciozni)

  • virusi (virus), šire tako što se reprodukuju i prave štetu posle nekog događaja, prenose se kopiranjem – pišu ih i šire zlonamerni korisnici, s namerom da naprave što veću štetu što većem broju korisnika.
  • crvi, (worms), šire mrežom tako što prodiru na udaljenu mašinu, prave kopije na žrtvi i šire se dalje na novu mašinu.
  • trojanci (trojan horse), programi koji izvršavaju niz radnji, a da ih korisnik nije ni svestan: krade podatke, uništava ili menja postojeće…
  • špijunski programi (spyware), prikupljaju sa računara podatke i prosleđuju hakerima.
  • reklamni programi (adware), prikazuju neželjene reklame, pop-up prozori.
  • neželjena pošta (spam)

Zlonamerni programi često se nalaze u nekom dokumentu, koji nazivamo nosilac (host) i zato je poželjno izbegavati otvaranje dokumenata za čije poreklo niste sugurni.

Od zlonamernog softvera štitimo se pomoću antivirus programa koji detektuju zlonameran softver i to nam prijave ili automatski uklone (Avast, Microsoft Security Essentials, Norton, Eset, Kaspersky, Avira…)

Osim antivirusa, tokom rada u mreži potrebno je koristiti zaštitni zid (firewall) koji analizira mrežni saobraćaj i prijavljuje svaku sumnjivu aktivnost – obično u sastavu operativnog sistema.

Preporuka: za optimizaciju Windows operativnih sistema i čišćenje nepotrebnih fajlova možemo koristiti i besplatan program CCleaner (preuzmi OVDE).

Program kao proizvod

  • vlasništvo proizvođača (proprietary) npr. velike kompanije Microsoft ili Apple. Proizvođači vlasničkog softvera obično većinu prava zadržavaju za sebe (copyright).
  • slobodni (free) najčešće se razvija na univerzitetima i među softverskim entuzijastima koji ne daju primat materijalnim vrednostima. Slobodan softver je često otvorenog koda (open source), što znači da je korisnicima dostupno i modifikovanje softvera.
  • probne (trial) ili nekompletne verzije (sharewere) – može besplatno da se preuze, ali može da se koristi samo određeni period.
  • javni (public domain) – nije regulisan licencama i korisnici mogu da rade sa njim šta god žele.

Intelektualna svojina je pojam koji se odnosi na pravnu zaštitu autora dela.

Licence su pravna dokumenta kojim se regulišu uslovi korišćenja softvera.

Komercijalni softver (commercial) znači da korisnici moraju da plate da bi ga koristili, a kod besplatnog (freeware) ne plaćaju korišćenje.

Zadatak: dalje istraživanje i analiza preko sadržaja na internetu (grupni rad).

Knjiga 119-123

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s